Kako je vagon pao s’ neba
Davne 1978. godine moj tata je ugledao jedan Ćirin vagon na maloj železničkoj stanici barske pruge i poželeo je da ima jedan vagon u svom vlasništvu. Posle kratkog raspitivanja i čudnih pogleda okoline dobio je informaciju da je moguće da baš on kupi neki vagon, samo što mu još uvek nije znao namenu.
Sedam godina kasnije je došlo vreme za prelazak iz državnih firmi u privatnike, te su moji roditelji želeli da otvore cvećaru, jer je mama inženjer hortikulture. Vozeći se vozom, na putu za Skoplje, klaparanje i bučnost voza tatu su podsetili na Ćirin vagon i tako mu se rodila ideja da cvećara može da se otvori baš u jednom vagonu.
Pronašli su jedan mađarski vagon koji je čekao svoju sudbinu ispod mosta Gazela. Bio je pogodan jer je kraći, a širi od standardnih. Pregovori oko kupovine su uspešno završeni sa preduzećem Inos iz Lajkovca koje je bilo zaduženo za prodaju starih železničkih vagona koji su bili van upotrebe, a tako što je Železnica Srbije ustanovila jedinicu mere za težinu “kilo-vagon” za kupovinu starih vagona. Do tada je u Beogradu postojao samo jedan vagon – restoran, u posedu „Udruženja ribolovaca železnice“, na Savi.
Transport vagona je obavilo preduzeće za transport šinskih vozila „Bora Kečić” uz komplikacije zbog visine vagona na prikolici i visine tramvajskih žica u Požeškoj ulici.
Nakon dugačkog i trnovitog puta u trajanju od dve godine i deset meseci, mojih roditelja i našeg vagona od Gazele do Banovog brda, konačno 7. marta 1988. godine, prvi i do sada jedini, vagon – cvećara je dobio ime „Cvet Express“ i počeo sa radom.
Posle maminog dvadesetpetogodišnjeg uspešnog poslovanja, sam ja – ponosna ćerka, nastavila život ovom vagonu i nastavila porodični biznis cvećarstva i hortikulture.
Aleksandra Čučković
Rođena je 6. februara 1991. u Beogradu.
Posle završenih osnovnih studija, 2015. godine usko se specijalizovala na master studijama Fakulteta organizacionih nauka, Univerziteta u Beogradu, smer menadžment, modul ekološki menadžment i održivi razvoj.
Član je studentske ekološke organizacije EkoFON od 2015. godine, u okviru koje je učestvovala kao mentor u Eko kampu „Sačuvajmo Dunav” 2015. na Velikom ratnom ostrvu, takođe je trogodišnji učesnik „Festivala Nauke“ i redovni učesnik akcije čišćenja okoline povodom Dana planete. Saradnik je i partner od 2016. godine omladinskih organizacija „Nastavi Tradiciju“ i „Spirit of Youth“, koje se bave organizovanjem akcija edukativnog, sportskog i kulturnog sadržaja.
Preduzetnik je od aprila 2012., kada je nastavila porodični biznis cvećare „CVET EXPRESS”. „CVET EXPRESS“ pored cvećare u vagonu čini i rad na terenu poput: projektovanja i izvođenja enterijera i eksterijera, dekoracija svih vrsta i dostava cveća. Aleksandrina interesovanja pored ekologije i hortikulture su i jezici, skijanje, putovanja, a hobi dekupaž tehnika.
Sonja Čučković
Rođena je 4. juna 1952. u Prizrenu.
Posle završene gimnazije, upisala je Šumarski fakutet, Univerziteta u Beogradu, smer hortikultura. Kao diplomirani inženjer hortikulture zaposlila se u preduzeću „Rasadnici“. Nakon dvanaest godina radnog iskustva u struci, ušla je u privatan biznis 7.3.1988. i otvorila firmu „CVET EXPRESS“.
„CVET EXPRESS“ čini cvećara u vagonu i rad na terenu poput: projektovanja i izvođenja enterijera i eksterijera, dekoracija svih vrsta i dostava cveća. Uspešno je poslovala četvrtinu veka, a 2012. zaradila zasluženu penziju i vođenje posla prepustila ćerki.
